U is­ka­zu da­tom 18. ok­to­bra Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić, zva­ni Pa­jo, ni­je po­mi­njao da je oruž­je ko­je je na­vod­no ra­sta­vio i ba­cio ili uni­štio na bi­lo ko­ji na­čin. On je 18. ok­to­bra i pri­je dva da­na u sud­ni­ci Vi­šeg su­da is­pri­čao dvi­je raz­li­či­te ver­zi­je oko na­bav­ke oruž­ja, ko­je je, na­vod­no, tre­ba­lo da bu­de upo­tri­je­blje­no 16. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci. Ta­ko­đe, pri­li­kom pr­vog is­ka­za ko­ji je dao na­kon hap­še­nja ove gru­pe tvr­dio je da mu Alek­san­dar Sin­đe­lić ni­je po­mi­njao bi­lo či­je ime ili ne­ku or­ga­ni­za­ci­ju ve­za­no za pri­pre­mu na­pa­da, dok je pri­je dva da­na pro­mi­je­nio is­kaz i ka­zao da mu je Sin­đe­lić po­mi­njao ne­ke lju­de iz De­mo­krat­skog fron­ta. Ve­li­mi­ro­vić je, što se vi­di iz za­pi­sni­ka o sa­slu­ša­nju 18. ok­to­bra, a ko­ji je u po­sje­du „Da­na”, is­pri­čao da je sli­kao oruž­je ko­je je una­pri­jed pri­pre­mlje­no u Cr­noj Go­ri i po­slao sli­ku Sin­đe­li­ću. U tom is­ka­zu ne po­mo­nje da je oruž­je, po na­lo­gu tu­ži­o­ca, ra­sta­vio i ba­cio u je­ze­ro, kao što je to tvr­dio u is­ka­zu da­tom 5. de­cem­bra u Vi­šem su­du.
– Na­kon raz­go­vo­ra sa tu­ži­o­cem, gdje sam pri­ja­vio šta se pla­ni­ra, po­šao sam u Sr­bi­ju i po­no­vo se sreo sa Sin­đe­li­ćem, ko­ji je ini­ci­rao taj su­sret. Na tom sa­stan­ku Sin­đe­li­ću sam re­kao da mo­gu na­ba­vi­ti oruž­je i mu­ni­ci­ju, ali da tre­ba još nov­ca. Sin­đe­lić mi je tom pri­li­kom dao još 15.000 eura i sa­op­štio mi da lju­di ko­je bu­dem an­ga­žo­vao ne­će da uče­stvu­ju u na­pa­di­ma i da ne­će da ko­ri­ste oruž­je te no­ći. Sin­đe­lić je od me­ne tra­žio da sli­kam oruž­je i da mu po­ka­žem fo­to­gra­fi­ju. Na­kon tog sa­stan­ka ja sam se vra­tio u Cr­nu Go­ru, sli­kao oruž­je ko­je je već bi­lo pri­pre­mlje­no i od­mah na­kon to­ga sam se vra­tio u Sr­bi­ju ka­ko bih mu po­ka­zao tu sli­ku – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić 18. ok­to­bra na sa­slu­ša­nju kod tu­ži­o­ca, a tu iz­ja­vu je svo­je­ruč­no pot­pi­sao.
Ta­da na sa­slu­ša­nju kod tu­ži­o­ca ne po­mi­nje da je bi­lo ka­kvo oruž­je na­ba­vlje­no ni­ti da ga je on uni­štio po bi­lo či­jem na­lo­gu. U tom is­ka­zu sa­mo po­mi­nje da je sli­kao una­pri­jed pri­pre­mlje­no oruž­je u Cr­noj Go­ri i ni­jed­nom ri­ječ­ju ne go­vo­ri o uni­šte­nju oruž­ja.
Me­đu­tim, pri­je dva da­na, na sa­slu­ša­nju u Vi­šem su­du, Ve­li­mi­ro­vić tvr­di da je na­ba­vio oruž­je i da ga je uni­štio.
– Po­šao sam na Ko­so­vo, sve or­ga­ni­zo­vao i na­ba­vio oruž­je po upu­ti­ma Alek­san­dra Sin­đe­li­ća. Mi­li­vo­je Kat­nić mi je ka­zao da to oruž­je uzmem i uni­štim. Od Sin­đe­li­ća sam tra­žio još nov­ca za oruž­je i is­pri­čao mu da sam bio u Cr­noj Go­ri, da sam na­šao ku­ću gdje ću to oruž­je uskla­di­šti­ti, na­šta mi je on od­go­vo­rio od­lič­no i dao mi još 15.000 eura – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić pri­je dva da­na pred su­dom.
Ka­da je Sin­đe­lić re­kao da to oruž­je tre­ba da se pre­ba­ci pre­ko gra­ni­ce, Ve­li­mi­ro­vić je to pre­nio cr­no­gor­skom tu­ži­o­cu, ko­ji ga je upu­tio da pri­hva­ti taj plan, a po­tom isto to oruž­je ras­klo­pi i ba­ci u je­ze­ro, što je i uči­nio.
– Ka­ko sam imao na­log od Sin­đe­li­ća da sli­kam oruž­je ko­je pre­ba­cim u Cr­nu Go­ru i po­ša­ljem mu fo­to­gra­fi­ju, ni­sam imao dru­gu mo­guć­nost već da oruž­je ko­je mi je tu­ži­la­štvo pri­pre­mi­lo u Cr­noj Go­ri, iz re­zer­vi u ma­ga­ci­nu, sli­kam i po­ša­ljem Sin­đe­li­ću – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić no­vu ver­zi­ju ovog do­ga­đa­ja.
Kon­tra­dik­tor­ne su iz­ja­ve Ve­li­mi­ro­vi­ća u dva is­ka­za i ve­za­no za po­mi­nja­nje or­ga­ni­za­ci­ja ili li­ca ko­ja ima­ju, na­vod­no, ve­ze sa ovom gru­pom.
Ta­ko Ve­li­mi­ro­vić ka­že 18. ok­to­bra ka­že: „Me­ni je Sin­đe­lić re­kao da iza sve­ga sto­je ne­ki ja­ki lju­di iz Cr­ne Go­re, pri če­mu ni­je go­vo­rio bi­lo ko­je ime, ni­ti or­ga­ni­za­ci­ju, ni­ti bi­lo šta slič­no. Ni­je mi pri­čao za­što sve ovo ra­di, ali ja­sno je čim ho­će da uđe u Skup­šti­nu i da uhap­si Vla­du”. Me­đu­tim, Ve­li­mi­ro­vić pri­je dva da­na, pred su­dom, tvr­di da mu je Sin­đe­lić po­me­nuo ne­ke lju­de iz DF-a, ali da ni­je di­rekt­no po­mi­njao Ru­se.
– Re­kao je da su to na­ša bra­ća, ali ni­je iz­ri­či­to re­kao da su to Ru­si, već – „Znaš li ti gdje sam ja ra­to­vao u Ukra­ji­ni” – ka­že Ve­li­mi­ro­vić pred su­dom.
Ta­ko­đe, Ve­li­mi­ro­vić se raz­li­či­to iz­ja­šnja­vao o to­me da li je pre­po­znao Di­ki­ća (ko­jeg na­zi­va Ni­ko­la) ka­da mu je pre­dao te­le­fon is­pred Del­te” u Pod­go­ri­ci. Na sa­slu­ša­nju 18. ok­to­bra, Ve­li­mi­ro­vić na­vo­di da „ka­da sam vi­dio Ni­ko­lu ni­je­sam znao ko je ta oso­ba”. U sud­ni­ci Vi­šeg su­da sa­op­štio je da je pre­po­znao da se ra­di o Bra­ti­sla­vu Di­ki­ću.
– Po­zvao me Sin­đe­lić i re­kao mi: „čo­vjek je iza te­be, ima ma­lu bra­di­cu”. Okre­nuo sam se i pre­po­znao da se ra­di o Bra­ti­sla­vu Di­ki­ću, pr­vom čo­vje­ku srp­ske žan­dar­me­ri­je. Znao sam ga sa te­le­vi­zi­je, že­na ko­ja je bi­la sa njim u dru­štvu po­šla je u ko­la, a mi smo osta­li sa­mi – tvr­dio je Ve­li­mi­ro­vić pred su­dom.
Od­lu­kom Vi­šeg su­da, pri­hva­ćen je spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce iz­me­đu Ve­li­mi­ro­vi­ća i spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, po ko­jem je op­tu­že­ni ka­žnjen sa 100 eura i šest mje­se­ci uslov­no na go­di­nu da­na. U istom pred­me­tu Alek­san­dar Sin­đe­lić je do­bio sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka i na­la­zi se na slo­bo­di. U pri­tvo­ru su Bra­ti­slav Di­kić i Kri­sti­na Hri­stić, ko­ji se te­re­te za te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju, dok se Bran­ka Mi­lić (61), Mi­lan Du­šić (59), Dra­gan Mak­sić (40), Sr­bo­ljub Đor­đe­vić (52), Alek­san­dar Ču­ro­vić (33), Alek­san­dar Alek­sić (42), Ni­ko­la Đu­rić (34), Si­ni­ša Ćet­ko­vić (37), De­jan Sta­no­je­vić (42), Mi­loš Aći­mo­vić (25), Ivi­ca Ma­tić (36) i Pe­ri­ca An­drić (39) te­re­te za pri­pa­da­nje kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji.
D.Ž


Skinuta oznaka tajnosti

Djelove iskaza koji je dao pred tužiocem 18. oktobra „Dan” objavljuje nakon što je na suđenju Mirku Velimiroviću saopšteno javno da je sa predmeta skinuta oznaka tajnosti. To potvrđuje i činjenica da je njegovo saslušanje bilo javno i da je snimak od 5. decembra dostavljen medijima.


Iskaz od 18. oktobra

– Sin­đe­lić je od me­ne tra­žio da sli­kam oruž­je i da mu po­ka­žem fo­to­gra­fi­ju. Na­kon tog sa­stan­ka vra­tio sam se u Cr­nu Go­ru, sli­kao oruž­je ko­je je već bi­lo pri­pre­mlje­no i od­mah na­kon to­ga sam se vra­tio u Sr­bi­ju ka­ko bih mu po­ka­zao tu sli­ku – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić.
– Ka­da sam vi­dio Ni­ko­lu is­pred Del­te ni­je­sam znao ko je ta oso­ba – re­kao je Ve­li­mi­ro­vić o sus­re­tu sa Bra­ti­sla­vom Di­ki­ćem.
– Me­ni je Sin­đe­lić re­kao da iza sve­ga sto­je ne­ki ja­ki lju­di iz Cr­ne Go­re, pri če­mu ni­je go­vo­rio bi­lo ko­je ime, ni­ti or­ga­ni­za­ci­ju, ni­ti bi­lo šta slič­no. Ni­je mi pri­čao za­što sve ovo ra­di, ali ja­sno je čim ho­će da uđe u Skup­šti­nu i da uhap­si Vla­du – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.


Iskaz od 5. decembra

– Po­šao sam na Ko­so­vo, sve or­ga­ni­zo­vao i na­ba­vio oruž­je po upu­ti­ma Alek­san­dra Sin­đe­li­ća. Mi­li­vo­je Kat­nić mi je ka­zao da to oruž­je uzmem i uni­štim. Od Sin­đe­li­ća sam tra­žio još nov­ca za oruž­je i is­pri­čao mu da sam bio u Cr­noj Go­ri, da sam na­šao ku­ću gdje ću to oruž­je uskla­di­šti­ti, na­šta mi je on od­go­vo­rio od­lič­no i dao mi još 15.000 eura. Sin­đe­lić mi je re­kao da to oruž­je tre­ba da se pre­ba­ci pre­ko gra­ni­ce, a ja sam to pre­nio cr­no­gor­skom tu­ži­o­cu, ko­ji me upu­tio da pri­hva­tim taj plan, a po­tom isto to oruž­je ras­klo­pim i ba­cim u je­ze­ro, što sam i uči­nio. Ka­ko sam imao na­log od Sin­đe­li­ća da sli­kam oruž­je ko­je pre­ba­cim u Cr­nu Go­ru i po­ša­ljem mu fo­to­gra­fi­ju, ni­sam imao dru­gu mo­guć­nost već da oruž­je ko­je mi je tu­ži­la­štvo pri­pre­mi­lo u Cr­noj Go­ri, iz re­zer­vi u ma­ga­ci­nu, sli­kam i po­ša­ljem Sin­đe­li­ću – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
– Okre­nuo sam se i pre­po­znao da se ra­di o Bra­ti­sla­vu Di­ki­ću, pr­vom čo­vje­ku srp­ske žan­dar­me­ri­je. Znao sam ga sa te­le­vi­zi­je – na­vo­di Ve­li­mi­ro­vić.
– Sin­đe­lić je po­me­nuo ne­ke lju­de iz DF-a, ali ni­je di­rekt­no po­mi­njao Ru­se – po­ja­šnja­va Ve­li­mi­ro­vić.